Slovenska

Djordje Balasevic

Nosen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.


Zasto, ko da zna, al' to sam jutro docekao umoran.


K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teskim, olovnim,


i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.





Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.


Ne dozvoli tad da naprave od toga tuzni treci cin.


Nek mi ne drze govore, nek drugom pletu lovore,


ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.





O, zagrli me sad, jako, najbolje sto znas


i nemoj crnoj ptici da me daš.





O ne, ne brini, proci ce za tren,


ja sam samo malo lud i zaljubljen.





U mojim venama davni sever samuje


i ja ponekad ne znam sta mu je,





sto luduje, od srece tugu tka


moja prosta dusa slovenska.





Uplasi me sjaj milion sveca kad se nebom popali.


Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?


Zasto se sve to desava, dal' covek ista resava


il' smo samo tu zbog ravnoteže medju zvezdama?





O, zagrli me sad, jako, najbolje sto znas


i nemoj crnoj ptici da me daš.





O ne, ne brini, proci ce za tren,


ja sam samo malo lud i zaljubljen.





U mojim venama davni sever samuje


i ja ponekad ne znam sta mu je,





sto luduje, od srece tugu tka


moja prosta dusa slovenska.