Vrteli se tockovi mog bicikla.
Gde god je stao taj rulet bese premija.
Smakla se o stepenik njena stikla.
Nekad su pogledi bili cista hemija.
Dobro je pocela nedelja,
poslednje pripreme za maturu.
Virili smo u daljine
puni nade.
Preko gimnazijskog bedema,
k'o pravi dekor za avanturu
prosuo je nezni purpur
divlji badem.
Poneli nas vetrovi k'o maslacke.
Jedni su leteli lako, drugi padali.
I curice su postale prve macke
a losi djaci odjednom svetom vladali.
Sve mi je odlicno zvucalo.
Dobro sam stajao tih sezona.
Ljuljale mo oci sirom
promenade.
A nju sam sretao slucajno,
uvek je s pogresnim bila ona,
ali znao sam da sanja
onaj badem.
Stane sve u strofu-dve u baladi:
pustinja proslih minuta i ova zrna sad.
I pred treci refren vec nismo mladi.
Usla je nedavno sama u kafe "Petrograd".
Suvise tajni u ocima,
u zlatni okov joj prstic pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.
Dovraga, kafa je gorcila,
al' taj sam ukus odnekud znao:
probao sam jednom davno
divlji badem.
