Bezdan

Đorđe Balašević

Nema me više u tvojim molitvama
Više me putem ne prate
A noć mi preti, ponoć i pusta tamaKad me se samo dohvate

Više me ne voliš
Kad se vraćam, nisi budna
Ne goriš, gasne naša zvezda čudna
Lažna srebrna stvar

Daleko putujem
Vetar nudi neke rime
Kupujem, pristaju uz tvoje ime
Dva-tri stiha na dar

Ne slušam više šta šapućes dok snivaš
Plaši me koga pominješ
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš
Kao da opet počinje

Ali me ne voliš
To se uvek drugom desi
Govoriš, ali više ne znam gde si
Da li neko to zna?

Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska
Gradio ospod gradova od peska
Dubok bezdan bez dna