Izvučen iz konteksta, uvučen u vorteks
Orkestra uma dok vučem svoj potez
Smrt igra šah, kocka se sa životom
Tražim protivotrov da konačno sklopim oko
Jer sam jebeno budan, hronična insomnija
Hodam poput zombija, mozak ko da sam Zodijak
Serijski ubica u pojam
Ubica vlastitih snova
Kada svane zora, zaspim ko sova, u svetu pastelnih boja
To je ovaj ritam, nijanse ovog bita
Il′ je samo moj trip, pa se pitam
Da li vidiš instrumentale u bojama?
Da li verujete u slučajnost brojeva?
Ja ne, jer danas je 12.11.
A kazaljke pokazuju na 23: 23
Spooky shit, ništa nije slučajno
I namerno sam ovaj bit isključio
Još smo u fazi atmosfere
Ovaj bit je sivo crn, maslinasto zelen
Boje zrna kafe, preko tamne pozadine
Što se šunja kao crni panter
Ujed crne mambe, držim toksin u ustima
Ali pre nego što pljunem ja je osetim pod prstima (koga?)
Ova matrica je suva
Al' publika je polugluva na oba uva
Zvuk je suv kao pustinja
Percipiram ga služeći se pređašnjim iskustvima
Postajem isfrustriran jer publika je slepa
Pa kada slikam kao da pričam u vetar
Ponekad progledaš tek kad′ zatvoriš oči (zatvoris oči)
I u tome je draž, i ne traži ga samo će doći - savršen zločin
Kad ubijam bit, podari ušima vid do daljnjeg slušamo slike
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ujutru
Brojim svaki sat, svaki minut i sekundu
Polokove mrlje, Rafaelov andjeo
Karavađo i Mikelanđelo, to su
Pikasove muze, Degaove balerine
Ovo je muzej, ovi tekstovi su galerije
Dugo budan do rano u zoru
Il' u "drugi sumrak", kako je zovu
Kafa i pakla na stolu, simptpomi nervnog sloma
Zvukovi hiphop-a i neosoul-a
Dnevna soba i ja slušamo Roots-e
Dok čekamo na usrano Sunce, više volim noć
Slušam zvuk vukova
Huk ćukova, put je dug, začarani krug pun duhova
Majk je moj kist, matra moj list
Pratimo instinkt, i patim od istih
Jer noćne ptice spavaju danju
Pa noću progledam jer, Mesec mi pravi putanju
Upadnem u delirijum, postavim teoriju
Da je zemaljska kugla nečiji terarijum
Planiram bekstvo iz ovog zatočenistva
Pre nego što započnem išta
Uzimam novi format - monohromat i sepia
Cepam i sečem, lepim i delim slepima
Vajam rime od gline i plastelina
Crtam linije po rasterima flow - masterima
Zvuk je suv kao pustinja
Percipiram ga služeći se pređašnjim iskustvima
Postajem isfrustriran jer kad bacam rime
K'o da bacam bisere pred svinje, jebem ti
Ponekad progledaš tek kad′ zatvoriš oči (zatvoris oči)
I u tome je draž, i ne traži ga samo će doći - savršen zločin
Kad ubijam bit, podari ušima vid do daljnjeg slušamo slike
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ujutru
Brojim svaki sat, svaki minut i sekundu
Polokove mrlje, Rafaelov andjeo
Karavađo i Mikelanđelo, to su
Pikasove muze, Degaove balerine
Ovo je muzej, ovi tekstovi su galerije
Pesnici su vojnici na noćnim stražama
Lopovi što imaju zavidnu moć opažanja
I zato sve što drugi ne vide ja preslikam
Preko tvrde podloge jer i S kick-a
Je slikar, s njim preko rep snimka hoću da
Menjam noć u dan, jer postajem zloćudan
Impresija, rađanje Sunca, zora
Zona drugog sumraka, sezona lova
Na slova koja spajam u remek delo
Sliku u kojoj reč nije hiljaditi deo
Leonardo, ako matra je platno
